U ekskluzivnom intervjuu za Naxi Max radio, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Dragana Milošević ističe da je tim na čijem je čelu odnosno čitav sekretarijat opravdao poverenje koje im je ukazano od strane predsednika Pokrajinske vlade. Ona je naglasila da je od 2018. godine napravljen ozbiljan pomak i ozbiljna odstupnica od onoga što je bilo nasleđeno. O tome svedoče i finansijski pokazatelji jer je budžet sekretarijata 2016 godine iznosio oko 1,6 milijardi dinara, a danas iznosi 7,9 milijardi dinara što je uvećanje više od 4 puta.
Od svih rezultata i svega što je urađeno, da li postoji nešto na šta ste posebno ponosni?
Posebno sam ponosna na nove konkursne linije koje smo uveli i koje nikada u istoriji Pokrajinske vlade nisu postojale. Tu pre svega mislim na finansije koje se odnose na podsticaje na kapitalna ulaganja za svaku opštinu u Vojvodini, dakle za svih 45 lokalnih samouprava kada je u pitanju kulturna infrastruktura.
Cilj je pre svega bio da pokušamo infrastrukturno da obezbedimo uslove za ostanak mladih u svojim lokalnim sredinama, da stvorimo one primarne uslove da sve ono čime se oni bave pogotovo po pitanju kulture, umetnosti, ali i javnog informisanja i samih verskih zajednica, da ostanu u svojim sredinama, da ne moraju da gravitiraju ka većim centrima da bi ostvarili svoju profesiju, ambicije ili želje. To je ono na šta sam najponosnija.
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama pruža značajnu podršku, pre svega finansijsku, velikom broju kulturnih ustanova na teritoriji pokrajine, ali i medijima, kao i verskim zajednicama.
Veliki je broj korisnika naših sredstava koji ne bi opstali, a ni postojali da nije naše podrške. U oblasti javnog informisanja ta podrška je možda mogla da bude i malo snažnija u prethodnih 6 godina bez obzira što je rast budžeta bio zaista izuzetan, ali je moglo to zaista i u većoj meri da se realizuje bez obzira i na globalne ekonomske promene, kovid…
Veliki je broj kapitalnih projekata na koje sam zaista ponosna. Često se ovaj sekretarijat svodio na finansiranje različitih manifestacija, festivala, koncerata, predstava, međutim do sada su lokalne samouprave za određena sredstva mogle da apliciraju samo preko uprave za kapitalna ulaganja. Mi sada imamo primer da jedan sekretarijat ima svoje kapitalne investicije, a na taj način smo u značajnoj meri pokazali princip delovanja, a ne demagogije.
Mi smo osnivači 12 institucija kulture koje su većinski smeštene u Novom Sadu, ali došli smo u situaciju da pojedine ustanove nemaju elementarne uslove za rad jer se skoro 40 godina nije ulagalo u obično tekuće održavanje, a kamoli programe rada, kaže Dragana Milošević.
Značajnu podršku sekretarijata imaju mediji na jezicima nacionalnih manjina. Koliko ste zadovoljni saradnjom sa ovim medijskim kućama?
Napravili smo ozbiljne pomake i u oblasti javnog informisanja posebno u podršci medijima koji emituju programe na jezicima nacionalnih manjina. Mi direktno subvencionišemo, što je izuzetan i verovatno jedinstven primer u regionu, 22 lista na 8 manjinskih jezika. Nasledili smo budžet za ove namene od nekih 200 miliona dinara, a danas je on pola milijarde dinara.
To samo pokazuje naše iskreno opredeljenje koliko treba da pružamo podršku svakom korisniku, ne samo u oblastima javnog informisanja i kulture već u svim resorima, a to radimo vrlo transparentno i linearno u odnosu na svih 45 lokalnih samouprava.
Već ste spomenuli probleme u malim sredinama i nepostojanje dovoljno kulturnih sadržaja, posebno za mlade. Čini se da za starije generacije ipak postoji relativan broj sadržaja, ali šta se još može učiniti da mladi ljudi ne odlaze za Novi Sad, Beograd, Budimpeštu, već da u svojoj lokalnoj sredini mogu da ostvare i potrebe koje se tiču, između ostalog, i kulturnog uzdizanja?
Kada smo uvideli da je zaista veliki broj manjih lokalnih samouprava u kojima je problematika bazirana na tome da li će mladi čovek ostati u toj sredini i da li ima budućnost da se razvija na bilo koji način u bilo kojoj oblasti, razgovarala sam sa predsednikom Pokrajinske vlade sa željom da pokušamo da promenimo tu sliku, da obezbedimo infrastrukturno uslove tom mladom čoveku da ostane tu.
Iz tih razloga, pokrenuli smo konkursnu liniju koja se odnosila na kapitalne investicije na koju mogu da apliciraju isključivo lokalne samouprave za unapređenje ili izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju postojećih objekata koji će biti multifunkcionalni, za sve moguće kulturne sadržaje sa ciljem da zadržimo omladinu i da ta omladina sutra stvori sebi ambijent samoodrživosti.
Mi podržavamo i njihove pojedinačne projekte koje bi oni sutra realizovali u takvim prostorima. Primetila sam da postoji nedostatak inicijative i samih lokalnih samouprava jer kada smo pre dve godine napravili ovaj javni konkurs, ljudi su bili zbunjeni i skeptični, nisu znali sa kakvim projektom bi aplicirali, šta bi mogla da bude njihova vizija buduće realizacije nekog projekta na nivou lokalne samouprave, da li postoji objekat koji je pogodan za to, ako ne postoji, na kom mestu bi mogao da se izgradi novi objekat…
Mi smo kroz tu konkursnu liniju napravili i takav modalitet finansiranja da ukoliko već postoji neki objekat, ali nije funkcionalan, iz određenih razloga nema dobre i dovoljno dobre tehničke uslove za realizaciju koncerta, predstave, izložbe, književne večeri ili bilo kakvog kulturnog sadržaja, da mi imamo poseban deo finansiranja za opremanje takvih prostora.
Prve godine je to više išlo na našu ličnu inicijativu odnosno na moju lično, obilazeći sam teren i same lokalitete gde sam ja davala ideje lokalnim čelnicima šta bi mogli da urade i na koji način da apliciraju kako bi osposobili takve prostore za omladinu.
Mi smo do sada uložili više od dve milijarde dinara za veliki broj lokalnih samouprava upravo za tu namenu. Prošle godine je zaista bio ozbiljan broj prijava, ja sam se obradovala zato što smo ih podstakli, probudila se svest i kod čelnika u lokalnim samoupravama da imaju po prvi put priliku da apliciraju u jednom državnom organu za bespovratna sredstva koja će uložiti u svoju lokalnu samoupravu i time doprineti svom lokalnom stanovništvu da ostane tu gde jeste.
Ministarstvo kulture ima konkurs Gradovi u fokusu koji je sličan našem, međutim ovo je drastično značajnija podrška u finansijskom smislu. Do sada je konkursom ministarstva dodeljeno na čitavoj teritoriji naše republike nekih 300 miliona dinara, a naš samo jedan konkurs prošle godine je bio pola milijarde dinara. Međutim, sada se kao pitanje postavlja šta će sutra lokalna zajednica da učini za omladinu odnosno čime će dodatno da ih motiviše da kreiraju sadržaje i da ti objekti postanu samoodrživi.
Mi ćemo pomoći putem naših javnih konkursa, ali i lokalne samouprave moraju da im obezbede uslove da ostanu tu. Stvar je i ličnog izbora koliko će mladi sami biti ambiciozni, kreativni i maštoviti da oni sami stvore ambijent u kojem će moći sutra i da žive i da rade, a da apriori ne razmišljaju o tome da odlaze iz sredina gde su rodjeni.
Spomenuli smo podršku medijima koji emituju program na više jezika. Kakav je značaj takvih programa u srpskoj severnoj pokrajini gde višejezičnost i multikulturalnost predstavljaju bogatstvo?
To jeste naša najveća dragocenost, svima nama koji živimo na ovim prostorima, viševekovni suživot više od 26 nacija svedoči o tome, a ja to često volim da kažem, da smo mi zaista jedna mala Evropa i to smo bili i pre nastajanja Evropske Unije. To preplitanje kultura, jezika čini naše bogatstvo i to nije moj deklarativni iskaz niti stvar demagogije, to zaista suštinski mislim. Odrasla sam u multinacionalnoj sredini i sada sa ovog stanovišta shvatam koliko sam bogatija baš zato što sam odrasla u takvoj jednoj sredini.
Smatram da se u budućnosti mora povesti računa o dodatnom finansijskom stimulansu za medije koji imaju višejezičan program. I sama radiotelevizija Vojvodine kao javni servis jeste jedinstven primer u smislu proizvodnje programa na više jezika, i to ne samo u regionu nego možda i na planeti. Mi često možda i ne koristimo u promovisanju dovoljno upravo te medije koji su zaista vrlo specifični u odnosu na višejezičnost koju promovišu jer je to zaista redak slučaj.
Mi smo prethodnih godina povećali iznose koji se odnose na sufinansiranje i finansiranje projekata lokalnih medija. Na prostoru Vojvodine ima više od 350 registrovanih medija i pregršt projekata stigne na našu adresu, a mi nismo dovoljno finansijski sposobni da pomognemo sve projekte i često to bude neki simboličan iznos zato što se vodimo tom logikom da podržimo što više projekata pa možda i u manjoj meri finansijski, ali da veći broj medijskih sadržaja bude podržano od strane Sekretarijata.
Uvek je nedovoljno sredstava i to ne samo u oblasti javnog informisanja već u svim oblastima. Veliki je broj projekata koji su izuzetno kvalitetni i koji zaslužuju našu pažnju u finansijskom smislu, ali često nismo u mogućnosti zbog nedovoljnog obima sredstava da ih finansijski podržimo. Tako da je ozbiljan zadatak za naredni period još veće povećanje tih sredstava kako bismo mogli da unapredimo vaš rad, jer vi svoj posao često profesionalno obavljate i sa nedovoljno sredstava već više sa entuzijazmom, ljubavlju i posvećenosti prema svojoj profesiji. Zato ćemo se truditi u narednom periodu, iako smo to možda u minimalnom procentu to radili i do sada, da stavimo akcenat upravo na podršku medijima koji proizvode programe na različitim jezicima, istakla je na kraju razgovora za Naxi Max radio pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Dragana Milošević.
