U Sanadu je u subotu održan tradicionalni Dečji festival folklora pod nazivom "Volim što je nekad bilo", manifestacija koja već devetu godinu za redom okuplja najmlađe ljubitelje narodnih igara, pesama i običaja. Cilj festivala je očuvanje tradicije i prenošenje kulturnog nasleđa na nove generacije, a događaj je okupio deset kulturno-umetničkih društava iz različitih mesta.
Kako ističu organizatori, festival nije samo smotra narodnih igara, već i prilika da se deca vrate starim, zaboravljenim igrama i običajima. Pre nego što su obukla svoje nošnje i stala na scenu, mali folkloraši su se zajedno igrali starih dečjih igara – fudbala s krpenom loptom, pingaroče, tragače, skakanja u džaku, vukli pajvan. Na taj način su se prisetili detinjstva kakvo je nekad bilo, kada su se deca družila bez telefona i računara, na livadama i ulicama.
„Volimo da kažemo – volem što je nekad bilo“, poručuju rukovodioci, koji zajedno sa decom vredno rade na očuvanju narodnih igara i pesama. „Vraćamo decu običajima i učimo ih da poštuju tradiciju kroz igru i druženje. Danas imamo defile učesnika, zatim i koncert kulturno-umetničkih društava, i radujemo se što festival svake godine raste i okuplja sve više mališana.“
Među učesnicima je i Kulturno-umetničko društvo „Stevan Sremac“ iz Sente, koje na festivalu učestvuje od samog početka. Njihov rukovodilac Slađana Babin kaže da je manifestacija od velikog značaja za decu i za očuvanje međuljudskog kontakta u savremenom dobu.
„Mi u Sanad dolazimo svake godine, od prvog festivala. Deci je ovde prelepo, druže se, uče jedni od drugih i stiču nova prijateljstva,“ ističe Babin. „U vreme kada su telefoni i kompjuteri svuda oko nas, ovakve manifestacije su jedinstvena prilika da deca budu stvarno zajedno – da razgovaraju, igraju i pevaju. To mnogo znači i toga danas, nažalost, nedostaje.“
Festival je protekao u veselom duhu, uz bogat kulturno-umetnički program, dečji smeh i šarenilo narodnih nošnji. Organizatori su poručili da će i narednih godina nastaviti da čuvaju ovu lepu tradiciju, jer – kako kažu – „dok deca igraju i pevaju, tradicija živi“.
