Pod pokroviteljstvom MZ Padej i predsednice opštine Čoka Stane Đember, koja je i član njihovog Saveta, a u organizaciji padejskog Udruženja žena „Sunce“, tradicionalno krajem godine organizovan je jednodnevni izlet; ovog puta je to bio duhovni pohod u manastir Tumane u Eparhiji braničevskoj, u golubačkoj dolini, na samoj obali istoimenog potoka, 12 km udaljenom od Golubca.
Domaćini su pozvali i ostale članice Udruženja s područja čokanske opštine, ali i sve druge zainteresovane sugrađanke, pa su se tako u autobusu pored meštanki Padeja i Čoke našle i one iz Sanada, Ostojićeva i Crne Bare.
– Uvek smo presrećne kad posećujemo ovakva mesta, istorijske spomenike – manastire, kao stubove duhovnosti. Još na početku godine smo odlučile da to bude upravo ta destinacija i to smo i ostvarile jer se mnogo lepog čuje o ovoj svetinji, njenoj lekovitosti, a ja generalno, bez obzira kojoj veri naši sugrađani pripadali, mislim da manastiri kao duhovni spomenici „dođu“ kao pročišćenje duše. Zato je uvek jako lepo posetiti ovakva mesta, tim više što su žene iz Padeja širokog srca prihvatile svoje koleginice i saradnice i iz drugih sredina – izjavila je predsednica opštine Čoka Stana Đember.
Ona je primetila da su manastirsko zdanje bilo prepuno naroda sa svih strana, i to ne samo iz Srbije, što, kako je navela, govori o značaju jednog takvog malog mesta.
– Naše sugrađanke su se zadovoljno vratile kućama i to mi je najveća nagrada, a njima je to, na izvestan način, zahvalnost za sve ono što rade tokom cele godine i pomažu aktivnosti MZ – naglasila je Stana Đember.
Sve naše sagovornice potvrdile su mahom da su zadovoljne ovom posetom manastiru Tumane.
Jedna od njih, Dijana, kaže da je prvi put boravila u ovoj svetinji i da joj je bilo prelepo.
– Bila mi je želja da lično doživim to lepo duhovno i uzvišeno osećanje o kojem sam do sada samo slušala i to mi se sada i ostvarilo. Zaista je bilo prelepo – ponovila nam je Dijana.
Ester je je takođe prezadovoljna; kaže da se ovim putovanjem, pored ostalog, vratila se u mladalačke dane kada je češće dolazila u ove krajeve.
Predsednica Udruženja „Sunce“ Dragica Stanković Radanov konstatovala je da je sve, očekivano, proteklo u najboljem redu.
– Premda smo zbog prisustva mnogo sveta, po prilično hladnom vremenu, dugo čekali u redu da bismo celivali mošti Svetog Zosima Tumanskog, zanimljivo – niko nije pokazivao nervozu, već se osećao pravi duhovni mir – naglasila je Dragica Stanković Radanov.
Na šaljivu konstataciju da se uz sve to usput lepo i slatko jelo, ona kaže da je „za sve kriv“ njihov stari drugar, pekar Pek Sarvak iz Padeja.
– Kad god organizujemo slična putovanja, radne akcije, ekskurzije i bilo kakva okupljanja on nam je uvek pri pomoći. Uostalom, sa ženama ne možete ostati ni gladne ni žedne – rekla je uz osmeh Dragica Stanković Radanov i dodala da su ovakva druženja i „žurke“ lek za dušu naročito onim damama u penzionerskim godinama.
Još jedna od učesnica ovog pokloničkog putovanja, Marija, oduševljena je i zbog mnoštva prisutnog naroda iz raznih krajeva u manastiru. I ona konstatuje da su svi bez nervoze čekali red kako bi se poklonili moštima pomenutog svetitelja.
– Kada bi svuda bilo tako, sve životne prepreke bi se lakše podnosile – veli Marija.
Prema rečima Stanke, sve je učesnicama ovog putovanja išlo na ruku; i lepo vreme, i sjajno druženje, i čiste molitvene misli.
– Prvi put sam boravila u ovom manastiru i utisak mi je veličanstven. Iskreno se zato nadam da ću ponovo doći na ovo sveto mesto – kazala je Stanka.
Tokom ovog pokloničkog putovanja sveštenik iz Padeja, protojerej Goran Ivkov, iscrpno je svojim sugrađankama besedio o pravoslavnom manastiru Tumane.
On ih je upoznao sa podacima da je manastirska crkva, zidana u srpsko-vizantijskom stilu, posvećena Svetom arhangelu Gavrilu i da je zadužbina Miloša Obilića. U naosu manastirskog hrama se nalazi kivot sa moštima Svetog Zosima Sinaita, koji je u davna vremena sa mnogobrojnim monasima došao sa istoka u zemlju Svetog kneza Lazara, bežeći od nadirućih otomanskih osvajača. Do danas, kako je rekao otac Goran Ivkov, taj svetitelj pomaže svakome ko mu sa verom i ljubavlju pristupi, moleći isceljenje.
U manastirskoj riznici je i drevna čudotvorna ikona Presvete Bogorodice „Kurskaja“. Ta relikvija brižljivo je nošena rukama ruskih monaha posle oktobarske revolucije 1917. godine i doneta i na dar ostavljena pravoslavnom srpskom narodu. Tu su i mošti Prepodobnog Jakova (Arsovića), učenika Svetog vladike Nikolaja, koji je od kraljevskog diplomate, postao tihi i strogi podvižnik. Spoznavši veru Hristovu, napustio je ambasadorsku službu i zamenio je za skromnu monašku ćeliju.
Manastirski kompleks čine još i veliki i mali konak, kao isposnica iznad koje je kapela prepodobnog Zosima.
